Грчка рупа

Пре свих ових кућа налазило се гробље, у којем су Грци и Цинцари почетком XIX века сахрањивали своје преминуле. Можда звучи невероватно, али у овом крају у XIX веку, говорило се грчким језиком, због великог броја Грчких трговаца који су овај крај насељавали. У то време Грци су себе сматрали узвишенијим од Срба. Пошто су Грци имали своју школу и тражили су да се у цркви пева на грчком, нису желели ни своје мртве да сахрањују на истом гробљу, већ су за то користили простор на коме је била и једна овећа рупа, по чему је и означена као Грчка рупа. Кнез Милош је 1827. године, под претњом, наредио да сви житељи „воисточног исповедања“ морају да празнују исте празнике и обичаје, па су Грци, Цинцари и други, полако почели да мењају свој став, те су своје сахрањивали на заједничком гробљу. Грчку рупу преузела су деца за своје игре. На том простору су после Другог светског рата изграђене приземне стамбене зграде.